Старонка:Бѣлорусскіе народные разсказы (1908).pdf/17

З пляцоўкі Вікікрыніцы
Гэта старонка не была вычытаная

Темyо стало якъ пальцоу у воко
И до дому намъ дыбаць далеко
Броху собачьяго и пѣтухоу не чуваць
Ну што Юрка! намъ треба тутъ начоваць
Тольки мы не будемъ на землѣ ложитца
Бо можець бѣда злучитца
Намъ треба по розенъ на стоги узобратца,
Д треба у сяго прислухатца
Не забывай што тутъ лѣсъ
Кабъ не накасауся якій бѣсъ
То треба другъ друга абороняць
Кабъ товарища у абиду не даць.
Вотъ мы съ Юркомъ по прещались
Да по рознь па стог узобрались.
Только я Богу по моліуся
Да у сѣно трохо урыуся
Чую я хто-то гаманиць и равѣць
Я думау, што мянѣ Юрка завѣць
Али нѣтъ зцаетца, якъ рыкаець кароуа
Да и отзыватца мнѣ не лоука
Я голову приподняу
И у другъ я гэто поняу
Ти ня лѣши тутъ духъ
А Юрка ляжить якъ бы и глухъ
Енъ собѣ ничаго ня чуець
Яму здаетца што енъ дома начуець
Якъ убиты ляжиць
Зиркъ я ажъ медвѣць къ стогамъ бѣжиць.
А за имъ воуки тобуномъ
Ну добро што мы съ Юркомъ по одномъ
Вотъ енъ съ воуками коло стогоу крутіуся
Да прокляты за розумъ хватіуся
Гойдочки енъ да къ Юрку на стогъ
Ахъ Юрка нехай табѣ ратуець Богъ
Давай енъ на воуоу сѣномъ кидать
Ну ужъ вѣрно и Юрку живымъ не бывать
Бѣда сказано ня дурка
По пауса у лапы мой и Юрка,
Якъ кинау енъ яго на землю да у бокъ
А енъ крикноуу ратуй братъ Змитрокъ