свајеју працају јон дасць хазьаіну бариша нье пјаць рубльов, а можа дзьесьаць, або јешче больш. От с тих грошај, што хазьaјіну застануцца з работніка најміта больш јак колькі јон заплаціць најміту, з тих толькі грошај у хазьајіна і стaјe кішеньа повна, з тих грошај у јaго і pобіцца капітал, јак каже надсмотршчик.
„От, наприклад, кали на јаком заводзье робьаць 500 чалавьек, хазьаін будзье маць з кожнаго чалавьека па 10 рубльов даходу кожниј мьесьац, то са всьех пјацісот чалавьек јон будзье маць 5000 руб. у мьесьац, а чераз сколькі гадов нарасцье дужо вьеликіј капітал. А јак падумајеш, хіба јон зарабів тије гроши? Всье јани да адној капьејкі з работи і з здаровьа работніка. Јак би на правдзье дзьејалось, то гроши не павінни билі б даваць ніјакој карисці, a толькі сама праца, бо каждаја капьејка баришу, што купци, або пани бьеруць с свајіх грошај, ідзье да јіх ні ш чаго другого, јак з нашој работи“.
Кастусь замавчав і з другіх льудзьеј ні адзін нье вимавів ні слова. Нье всьо з разу
