сколькі јаму најмьенш патребно, што б јон мог јак ньебуць пражиць, прохарчавацца ј адзьецца. Јакоје јаго жицьцье, да того хазьаіну ньема дзьела, аби работник рабів, а в хазьаіна што дньа гроши прибивалі“.
„Па бальших мьестах, от јак у Вільні, або у Кијевье работнік з ранку виходзіць на базар і стаіць радом с перакупшчикамі да крамарамі, каторије прадајуць разније речи. А што ж прадајуць тије работнікі? Јани нье мајуць ніјакаго тавару, акром свајеј праци, і јани јаје виносьаць на базар прадаваць так само, јак кравце виносьаць сваје кажухье, альбо шавце сваје боти. Толькі ат другого тавару праца маје вьелікују ружніцу. Јак хто купіць за пјаць рубльов пару чобот, то јон нічого больш і нье будзье маць, јак тије чоботи. Јон јіх праносіць пов года, або год, калі јани добрије, а іншој карисці з іх нье будзье мьець. А јакіј хазьаін за тије самије пјаць рубльов најмаје сабье работотніка то ужо інша реч. Тој работнік будзье јаму і касіць і малаціць целиј мьесьац, альбо рабіць на заводзье, ці у јаком ремьеслье, і
