Старонка:Пес’ни (1904).pdf/17

З пляцоўкі Вікікрыніцы
Гэта старонка не была вычытаная

Бог ня роўна дзеле.

Бог сироты любе, але доли не дае.
Чым то дзеицса на с’веце,
Што ня роўна дзелиць Бог?
Адзин ходзиць саеце,
У золаце з плеч да ног
А другому каб прыкрытся
Хоць анучай вельки труд:
Увесь як решата свецицса
Адны латы адзин бруд!
Адзин мае хатаў многа
А вяликих, касціол маў
Увяс’циб туды хоць Бога
И той бы з их не пашоў.
У другога ў сцяне дзюры,
Вецер ходзиць, дым и с’нег
Тут карова, с’вини, куры,…
Тут пакута, тут и грэх!
Гэты едзе у вагоне,
Ціопла, мягка — тольки жыць!
А ляциць, як вихар гоне.
А іон сабе тольки с’пиць!
Той ў мяцелицу ў марозе,
Што аж вон яму прэ дух
Паўзе з клункам па дарозе
У снягу… ўвесь па брух!
Гэты хлеба и ня знае
Тольки мяса ды пирог,
И сабакам выкидае
Усіо тое, што ня змог.